Roman Praško groblje napisan je u formi feljtona kakvi su bili u modi u XIX vijeku. Ima formalne odlike dobrog romana u nastavcima: sve vrvi od neočekivanih obrta, podlih i izopačenih opata, jezuita, masona, špijuna, kontrašpijuna, doušnika, žbira, falsifikatora, lažnihsveštenika, atentatora, bombaša, ubica, tu je i satanistkinja obolela od histerije – glavna junakinja orgijastične crne mise.

Ukratko ova knjiga ima sve elemente gotik stila, stoga se čita u jednom dahu. Samo što su, za razliku od feljtona, sve ličnosti i svi događaji u Praškom groblju istiniti. Izmišljen je jedino glavni junak (ili postoje dva glavna junaka?), ali je i on u stvari tek sažetak onoga što je određeni broj ljudi tokom tog burnog veka u Evropi činio i govorio.